Sve i svašta ;-)

U jezeru u američkoj državi Luizijani otkriven je jedini rozi delfin na svetu.

Delfina neobične boje snimio je kapetan Erik Ru u jezeru Kalkasje, severno od Meksičkog zaliva.

“Potpuno je roze boje. Od kljuna do vrha repa i ima ružičaste oči, što ukazuje da ima albinizam (nemogućnost organizma da stvara pigment melanin)”, objasnio je Ru, koji je dosad video delfina četrdesetak puta.

Rozi delfin živi u jezeru sa majkom i četiri druga delfina, od kojih se retko odvaja.

Ovaj sisar je potpuno zdrav i ponaša se jednako kao i njegova braća u jatu osim što ima običaj da duže ostaje ispod površine vode što naučnici objašnjavaju većom osjetljivošću na sunčeve zrake.

Planinama okruženo jezero u južnom Sibiru najdublje je jezerona planeti- u njemu se nalazi ukupno jedna petina slatke vode na svetu

Na šumskom vidikovcu uz Bajkal, odakle se pruža veličanstven pogled na jezero , na grane drveća privezane su krpice i trake. Posetioci koji su ih zavezali jesu oni koji su poželeli da se jednog dana vrate na Bajkal. Duboko plavo jezero kao magnet privlači turiste, a Rusi iz raznih krajeva smatraju ga da za sveto more i za najveće prirodno čudo u svojoj ogromnoj zemlji. Bajkalsko jezero je simbol Rusije kao što su bele obalske stene Dovera simbol Velike Britanije, a Veliki kanjon SAD.
Smatra se da Bajkal znači ‘mnogo vode’ na jeziku naroda Kurikan, koji je ovde živeo pre 1300 godina. Jezero je duboko oko 1640 m, a u njemu se nalazi petina ukupne količine slatke vode na svetu – koliko u svim američkim jezerima zajedno.

 Bajkalsko jezero najdublje je na svetu, ali je po površini (35 500 km² ) koju zauzima tek na devetom mestu. Ima oblik polumeseca dugog 635 km, s ukupnom dužinom obale od 2000 km. Širina mu je u proseku 48 km. To je i jedno od najstarijih jezera na svetu- nastalo je pre 15-25 miliona godina posle formiranja velikog rova duž raseda u Zemljinoj kori, na mestu na kojem se Azija polako razdvaja. Rov je prvobitno bio dubok 8 ili više kilometara, ali se s vremenom u njemu nakupio mulj. Fosilni ostaci sitnih životinja koji su se nataložili u mulju ukazuju na starost jezera. Vrući izvori vode u koritu jezera i česta manja potresanja tla upućuju na neprestanu aktivnost duž linije rasedanja.

 Iako se u Bajkal uliva 336 reka, iz njega ističe samo jedna- Angara. Stanovnici četrdesetak gradića uz obala nekada su iz jezera pili vodu jer je, zahvaljujući sićušnim račićima koji se iz njega hrane algama, izuzetno čista. Danas je zagadjena industrijskim otpadnim vodama. Uprkos tome, uglavnom je veoma bistra. U maju, neposredno posle otapanja leda, prozirno je do dubine od 40 m. U drugim jezerima uglavnom se ne vidi ni do polovine te dubine.

Okolni sibirski predeli zamrzavaju se mnogo pre Bajkala. Najveći deo jezera zamrzne se tek u janurau i tada je sloj leda na nekim mestima debeo 1.5 m. Ako se led oblikuje od sasvim mirne vode, ostaje proziran kao staklo, pa se mogu videti ribe koje plivaju ispod ledenog sloja. Redovno se u ledu pojavljuju pukotine, a tom prilikom  se čuje buka slična topovskoj paljbi.

 Posmatrana iz vazduha, svetlucava, svetloružičasta površina zabačenog jezera Hijijer izgleda kao glazura na ovalnoj torti. Jezero daje neočekivanu boju delu ostrva Midl (Middle) koje je prekriveno gustom šumom. To je jedno od preko stotinu malih ostrva koji zajednički stvaraju arhipelag Rečerč (Recherche) uz južnu obalu Zapadne Australije. Plitko slano jezero široko oko 600m deluje kao da pripada svetu Ivice i Marice,a ne valovitim morima. Oivičeno belom solju i okruženo tamnozelenom šumom eukaliptusa i čaja,jezero je od dubokih plavih voda okeana odeljeno uskim područjem belih dina i peska.

Uzrok ružičaste boje jezera istraživala je grupa naučnika 1950. godine. Očekivali su da će u slanoj vodi pronaći neku algu,poput Dunalielle saline. U veoma slanoj vodi ta alga stvara crveni pigment i tako daju boju drugim ’’ražičastim’’ jezerima u Australiji,kao što je jezero u blizini Esperansa (Esperance).
Međutim, uzorci vode iz jezera Hilijera nisu sadržavali tragove bilo kakvih algi, tako da ni danas nije poznato šta je prouzrokovalo izrazito ružičastu boju vode.

Prvi zapis o ruzičastom jezeru na ostrvu Midl potiče iz 1802. kad je britanski pomorac i hidrograf Metju (Matthew) Flinders ovamo navratio na putu za Sidnej (Sydney). Nakon Flindersa usledili su komercijalni poduhvati vrlo kratkog daha izmedju 20-ih i 40-ih godina 19. veka lovci na foke i kitove nastanili su se na ovom ostrvu,a početkom 20. veka iz jezera je vađena so. Međutim, proizvodnja soli je prestala posle samo 6 godina i otad ostrvo i njegovo ružičasto jezero uživaju u svom miru.

• Novembar 2009 [8]
• Oktobar 2009 [1]

• Generalna [5] 
• Razno [4] 

• Optičke varke
• Da li ste znali da...
• Pa da nesto saznamo pre svadbe :-)
• Spomenar
• Kako su nastala Havajska ostrva?
• Rozi delfin u Luizijani
• Bajkalsko jezero
• Jezero Hilijer (Hillier)
• Čestitamo!